OECD Multilingual Summaries

Competitiveness in South East Europe

A Policy Outlook 2018

Summary in Serbian

…

Podstaknute potrebom za većom konkurentnosti, boljom regionalnom saradnjom i efikasnijom ekonomskom upravom, ekonomije Jugoistočne Evrope su veći deo prethodne decenije posvetile sprovođenju sveobuhvatnog programa reformi. Uprkos određenom napretku na polju primene reformi, region Jugoistočne Evrope i dalje se bori sa velikim procentom nezaposlenosti, sporim stopama rasta i nizom problema na polju infrastrukture, posebno u transportnom i energetskom sektoru.

Razvijen u kontekstu mogućnosti pridruživanja Evropskoj uniji (EU), potvrđenoj nedavno usvojenom strategijom Evropske komisije za Zapadni Balkan, kao i dalje regionalne saradnje, ovaj drugi u nizu izveštaj pruža sveobuhvatnu procenu ekonomskog učinka i regionalne konkurentnosti u 17 dimenzija politike sa ciljem da pomogne uključenim ekonomijama u razvoju boljih politika. Tokom sačinjavanja ove procene, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sarađivala je u periodu od početka 2016. do početka 2018. godine sa šest ekonomija iz regiona Jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Makedonija, Kosovo,* Crna Gora i Srbija) kako bi obezbedila stručnost i analizu zasnovanu na činjenicama, koje su potrebne kao podrška procesu strukturnih reformi.

Ova publikacija nudi opsežan izveštaj o ključnim ekonomskim izazovima i strukturnim preprekama konkurentnosti u Jugoistočnoj Evropi. Taj izveštaj zasniva se na rigoroznom sistemu kvalitativnih i kvantitativnih procena politike, a izrađen je uz blisku saradnju sa vladama Jugoistočne Evrope i obuhvata preko 1000 regionalnih zainteresovanih strana. Krajnji rezultat je iscrpan izveštaj koji obuhvata preko 600 pojedinačnih indikatora.

Od poslednjeg izdanja časopisa Competitiveness Outlook primećen je značajan napredak na određenim poljima. Šest procenjenih ekonomija Jugoistočne Evrope usvojile su strategije za poboljšanje sveukupnog nivoa obrazovanja, preduzele mere kako bi se uklonile tehničke prepreke po trgovinu i preduzele korake kako bi uspostavile bolje finansijske mehanizme za mala i srednja preduzeća. Ulažu se i dodatni napori kako bi se proširile usluge širokopojasnog interneta i premostio digitalni jaz, uhvatilo ukoštac sa neefikasnostima u energetskom i poljoprivrednom sektoru, kao i kako bi se odgovorilo na demografske izazove koji su posledica dugoročne nezaposlenosti. Ali uprkos ovim važnim naprecima, i dalje postoji značajan broj društveno‑ekonomskih izazova sa kojim će ove ekonomije morati da suoče na svom putu ka strukturnim reformama i regionalnoj konkurentnosti.

…..

* Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244/99 i savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Ključni izazovi

Slaba implementacija i neadekvatna kontrola nastavljaju da ometaju strukturne reforme u čitavom regionu, dok deficiti na polju ljudskog kapitala i tržišta rada ograničavaju mogućnosti ekonomskog rasta. Mali broj dece upisane u predškolske ustanove i dugotrajna digitalna podela doprinose stvaranju regionalnog jaza po pitanju veština, dok hronični nedostatak ulaganja u nauku, tehnologije i inovacije koči ekonomije na njihovom putu razvitka ka društvima koje se temelje na znanju. Nauka, tehnologije i inovacije u ekonomijama Jugoistočne Evrope nastavljaju da kaskaju za sličnim ekonomijama, što je dodatno pogoršano slabom povezanošću poslovne zajednice i akademskih krugova, kao i visokom stopom „odliva mozgova“ među mladim diplomcima.

Nedostatak finansiranja preduzeća inhibira ekonomski rast i sprečava rast potencijala slobodnog tržišta u svih šest ekonomija, dok neefikasnosti u sistemima prikupljanja poreza i upravljanja njime podrivaju javne izvore prihoda. Ove strukturne neefikasnosti imaju negativne posledice po mala i srednja preduzeća i podstiču neformalne aktivnosti. Povrh toga, slaba primena politike konkurentnosti – naročito u visoko koncentrisanim sektorima bankarstva, komunalnih usluga i transporta – dovodi do stvaranja nepoštenih uslova na tržištu. Problem u regionu predstavljaju i neefikasna preduzeća u državnom vlasništvu, široko rasprostranjeno izbegavanje plaćanja poreza i neadekvatna primena antikorupcijskih mera – a to sve utiče na produktivnost.

Prekomerno regulisanje trgovine robom i uslugama povećalo je radne troškove za preduzeća u ekonomijama Jugoistočne Evrope, uz istovremeni uticaj na priliv stranog kapitala. U dodatne prepreke spadaju i slabo razvijena transportna infrastruktura i neefikasni sektor komunalnih usluga, pri čemu potonje odlikuje visok nivo vertikalne integracije. Kada je u pitanju područje održivosti, ekonomske politike ne uspevaju da potpomognu ekonomski rast na ekološki prihvatljiv način, narušavajući javno zdravlje i dugoročnu konkurentnost.

Put ka napretku

U celini gledano, ovi izazovi predstavljaju ogroman niz prepreka za region. Stoga je od suštinske važnosti razviti kratkoročne i srednjoročne strategije kojima će se obezbediti primena politike.

• Razvoj veština i inovacija. Glavni prioritet za region bi trebalo da bude ulaganje u stvaranje ljudskog kapitala i poboljšanje efikasnosti tržišta rada. Ekonomije Jugoistočne Evrope bi takođe trebalo da smanje naknade za upis u predškolske ustanove i time ga pospeše. Povrh toga, vlade bi trebalo da primene holistički pristup kako bi olakšale prelaz ka društvu koje se temelji na znanju time što će obuhvatiti i povezati ulagače iz poslovnog, akademskog, državnog i civilnog društva i tako pružiti više podsticaja za naučnu izvrsnost, primenu tehnologija, rast preduzetništva i stvaranje prostora za inovacije.
• Kreiranje poštene tržišne utakmice kao podstrek za razvoj poslovanja. Ekonomije Jugoistočne Evrope bi takođe trebalo da stave prioritet na pristup finansijskim sredstvima tako što će podsticati stvaranje alternativnih izvora finansijskog i rizičnog kapitala. Posvećenost omogućavanju veće dostupnosti finansijskih sredstava doprineće razvoju malih i srednjih preduzeća i ujedno će poboljšati uslove za sve učesnike na tržištu time što će rasteretiti prekomerno restriktivna kreditna tržišta. Na isti način, povezanost direktnih stranih ulagača i malih i srednjih preduzeća bi trebalo ojačati prioritizacijom dugoročnih i održivih ulaganja u visokostručne i kreativne sektore. Konačno, vlasti u regionu bi trebalo da se fokusiraju na saradnju u oblasti suzbijanja korupcije, uključujući pružanje robusnije zaštite razotkrivača u svih šest ekonomija.
• Razvoj infrastrukture koja podržava efikasan i održiv razvoj. Sa stanovišta srednjoročnih rešenja, ekonomije Jugoistočne Evrope bi imale koristi od daljih ulaganja u infrastrukturu, uključujući reformu transportnog i energetskog sektora. Naročito su neophodne reforme železnice i poboljšanje informacionih sistema kako bi se situacija u regionu uskladila sa najboljim praksama organizacije OECD i sa EU standardima. Povrh toga, pažnju treba obratiti i na tehničke standarde poput, recimo, usklađivanja zakonodavstva u oblasti ekologije radi ispunjenja međunarodnih zahteva. U oblasti energetike, okvire politike bi trebalo potpuno uskladiti sa ciljevima na području klimatskih promena, dok je bolji institucionalni kapacitet neophodan za sprovođenje tekućih reformi energetskog tržišta.

Da bi se omogućila uspešna reforma politike, ove preporuke bi trebalo osmisliti tako da ispunjavaju specifične zahteve svake ekonomije, uz istovremeno uzimanje u obzir brojnih preklapanja i veza prisutnih u regionu.